04/09,2008
Srescemo se opet...
Published on 04/09,2008
Moj lijepi djecace,pozeljela sam te sinoc zagrliti. Pozeljela sam samo jedan zagrljaj u zamjenu za milion romanticnih veceri i isto toliko strasnih poljubaca. Znam da si i ti… Ali ne…cutanjem smo se dogovorili da ne smijemo osjecati vise. Vjerujem samo u jedno,a to je da cemo se sigurno nekada i negdje sresti , mozda na krilima vjetra , izmedju sunca i kise , na nekoj od duginih boja… Srescemo se , ali i rastati nakon duge cutnje…Jer je tako receno , jer je tako zapisano,jer se nikada nismo nadali da bi moglo biti drugacije… A do tada… Visicemo na razlicite strane sudbine pokusavajuci da ne mislimo jedno na drugo , pokusavajuci da zaboravimo… P.S. A do tada…saljem ti sve svoje pozitivne misli , osmjehe I SRECNO!
Srećno i njemu i tebi! Samo se smeškaj!
Taj sto ga sretnes, i ostavi te, nije vredan ni pomena. Onaj sto ce ostati sa tobom, da docrtavate dugu, e, njemu pokloni neznosti svoje duz zivotnih staza...
Pozdrav iz ravnice!
Baladasevicu , em sto si dvosmislen , em si i surov! ;) Pozdrav!
Jedna jako nežna poruka , za koju se nadam da neće otići bez odjeka.
Srescemo se opet,
negde ti i ja...lalalala
ja i dalje pevam : )
ako ga i ne sretnes vise,
nije vazno!
Sresces mozda nekog jos boljeg! : ))
nadam se da će poruka stići do onog kome je upućena.
i biti uzvraćena.
toplotom, osmehom i srećom.
Prijatno!
Drago mi je da sam barem nekog raspjevala. Pinokio,hvala na ohrabrujucim komentarima.
Domacice, mislim da poruka nece stici do onog kome je upucena. Nego , ko zna zasto je to bolje...
Vladice , lijepo je pisati,kada znas da te dragi ljudi citaju. Hvala na svim lijepim komentarima.
Ljubim Vas puno!
Sdarzi osmeh,dobrotu,a i njega...POZDRAV
Mislila sam ZADRZI
Slažem se sa Baladaševićem!!!
"cutanjem smo se dogovorili da ne smijemo osjecati vise."
Izgleda mi kao da te je moj post inspirisao,a u stvari,mozda samo ne zelim da priznam da se i ja osecam isto...
Hvala...Divne reci...
:**
Понекад оно што хоћемо не можемо, срце би се распало када би мозак почео да осећа, а истина и лаж увек имају два краја. Људи су бића која умеју себе највише да повреде и да окрену леђа и спусте своје речи у тиху таму и тишину у смислу заборава својих осећања. Тешко је све ово овако набацано контролисати, ја то и не контролишем. Треба поштовати и твоју и његову страну, као и договор који увек има позитиван призвук другог живота после једне тачке.
ЈА заборавио да ти напишем како ми се свиђа твој пост, али и обрис у води као да глед а у мене, елем није ми јасно твоје срце, али чекаћу да прочитам твоју песму у којој га покажеш.
Nemam rijeci!
Krila andjela,ovo je predivno!